"Bagatovo" pojačanje

   Godine 1972. dolazim na terenski rad u Zadar. Tu sam radio pet mjeseci. Tokom tog svog boravka zalazio sam u prostorije šahovskog kluba „Zadar“ i tamo igrao. Osim ovog „glavnog“ gradskog kluba u Zadru je djelovao i tvornički klub „Vlado Bagat“. S nekim sam se igračima toga kluba poznavao i ranije sa republičkih prvomajskih šahovskih festivala. Tako me jednog lipanjskog dana zapita predsjednik njihovog kluba:

   - „Bagat“ osim proizvodnje šivaćih mašina radi i neke stvari za JNA, preciznije, za avijaciju. Zato imamo tradicionalne godišnje sportske susrete s Mostarskim „Sokolom“ i „Zrakoplovnom akademijom iz Zadra“, a ove godine će se prvi put pridružiti i ekipa „Zraka“ iz Sarajeva, također jednog vojnog poduzeća. Ovi sportski susreti uključuju i šah, igra se na pet ploča. Ove će se godine igrati u Mostaru a idemo tamo idući petak poslijepodne i ostajemo do nedjelje. Biste li pošli s nama da nas pojačate, da igrate za nas ?“.
   - „Prihvaćam, idem s vama“ odgovorim odmah.

   Slijedeću subotu ujutro u jednoj smo mostarskoj gostionici gdje će se igrati šah. Igra se po kup sistemu i ždrijebom je određeno da se mi u prvom kolu sastanemo sa mostarskim „Sokolom“. Tempo igre je 40 minuta po igraču za cijelu partiju. Počinje prvo kolo i sudac pušta satove. Ali mostarska prva ploča malo kasni pa ja dobivam oko pet minuta „fore“. Dolazi moj protivnik, pruža mi ruku i mi sjedamo. Vidim da smo otprilike vršnjaci, tridesetogodišnjaci. Ja, malo frajerski, da odredim koliko se trebam truditi, upitam protivnika:

   - „Koju kategoriju imate ?“
   - „Nemam kategoriju, vankategornik sam“ odgovara mi protivnik a ja mu, naivno, povjerujem. Počinjem partiju u uvjerenju da mi predstoji „lak posao“ i igram brzopotezno a tako partiju započinje i moj partner. U manje od dvije minute zajedno utrošene odigrali smo ovo:

   ŠUNJIĆ   -    MARGITIĆ   

1)  Sf3     d5 2)   g3     Sf6 3)  Lg2     Sc6 4)  d4      Lf5   5)  a3    Dd7
6)  Se5     De6 7)   f4      h5 8)  c4       0-0-0 9)  cd5:   Sd5: 10)  e4    .....


   Poslije svog desetog poteza Šunjić se ustane i prošeta pogledati ostale partije. Ja pogledam na poziciju i vidim da gubim figuru.  Do tada sam odigrao mnogo šahovskih partija pa sam ih mnogo i izgubio i za mene neće biti ništa strašno da izgubim još jednu. Ali, „Bagatovci“ su me pozvali da ih pojačam a partiju gubim u samo dvije minute ! Ponio sam se krajnje neozbiljno, nekorektno ! Prvi osjećaj poslije otrežnjavajućeg pogleda na poziciju je bio osjećaj velikog stida zbog ovakvog svog ponašanja na početku ove partije !

   Razmišljam da li da odmah predam partiju ili pak da „žilavim“ dok mogu. Moj se protivnik slavodobitno šeta okolo radosnog izgleda. Ja se malo udubim u poziciju i nalazim da, ako mi i protivnik pomogne, da imam šanse ! U ovoj sam poziciji razmišljao oko dvadeset minuta. Za sve to vrijeme moj se protivnik šetao okolo. Zaključio sam da moj protivnik može, neudubljen u nastalu poziciji, s vrlo velikom vjerojatnošću uletjeti u zamku koju sam mu pripremio svojim slijedećim potezom pa nakon dvadesetminutnog razmišljanja odigram:

   10)    .....     Se5:

   Videći da sam povukao potez, Šunjić dođe do stola, sjedne i odmah povuče:

   11)  ef5:

   Valjda je računao: „sad mu vise dama i figura, iz ovog ću izaći sa figurom više !“    A, upravo ovim potezom, ef5:, on je izgubio ovu partiju ! Ja sada mirno povučem

   11)    .....     Sd3+   

   Tek je sada Šunjić uvidio da je „vrag odnio šalu“ pa se zamisli i odigra:
 
   12)  Kf1    Nije išlo Kd2 jer bi tada bijeli bio matiran u par poteza !  

   Sada sam ja počeo igrati ozbiljno i promišljajući svoje naredne poteze pa je partija dalje tekla ovako:

12)  .....      Se3+ 13)  Ke2     Sf5:+ 14)   Kf1     Td4: 15)  Ld2     Sf4: 16)  Df3     Sg2:
17)  Kg2:   h4 18)  Te1      h3+ 19)   Kf2     Dd5 20)  Lc3     Td3 21)  Dd5:   Td5:
22)  Sd2    e6 23)    b4     Sd4 24)  Te4     Sb5 25)  Sb1    T8h5 26)  a4    Thf5+
27)   Ke3   Sd6 28)   Th4    Le7 29)  Th8+   Kd7 30)  Sd2    Lg5+ 31)  Ke2    Ld2:
32)  Ld2:   Tfe5+ 33)   Kd1    Se5 bijeli predaje.    

   Kad mi je Šunjić u znak predaje pružio ruku, jedan od gledalaca mi također pruži ruku i čestitajući na pobjedi, reče:

   - „Bravo, pobijedili ste aktualnog prvaka Mostara !“

   Šunjić nije bio vankategornik, kako mi je rekao, već prvokategornik kao i ja ! Ja, umjesto da požanjem stid svojim neozbiljnim početkom, ispadoh „junak dana“ efektnom i dopadljivom igrom ! Moja ekipa je izgubila meč sa 3 : 2. Kad igraš u ekipi, normalno je da ti je stalo do uspjeha ekipe ali ovaj put mi je bilo važnije što sam se ja izvukao jer sam osjećao da sam bio na ivici velike sramote !  

    U nedjelju ujutro protiv Zadarske zrakoplovne akademije igrao sam oprezno od prvog poteza i  njihova prva ploča, jedan aktivni kapetan JNA a šahovski trećekategornik mi nije bio dorastao protivnik. Ovaj smo meč dobili sa 4 : 1.